Ouspensky – Četvrti put

P: Moraju li negativna osećanja da uvek budu mehanička?

O: Šta je suprotno mehaničkom? Svesno. Ko bi svesno imao negativna osećanja? Kad sazna da ih se može osloboditi, niko ne želi da ih ima. Zato su ona bez sumnje mehanička.

P: Možemo li da čujemo više o pravilnom stavu kao oružju protiv negativnih osjećanja? To mora da znači više nego da se samo ne identifikuje?

O: Svakako, znači više; znači pravilno mišljenje o određenom predmetu. Na primer, skoro sva naša lična negativna osećanja zasnovana su na optuživanju: kriv je neko drugi. Ako istrajnim razmišljanjem shvatimo da nam niko ne može biti kriv, da smo mi uzrok svega što se dešava u nama, to će promeniti stvari – svakako, ne odjednom, jer u mnogim slučajevima će ovaj uvid doći suviše kasno. Posle određenog perioda pravilog razmišljanja, međutim, ovo stvaranje pravilnog stava ili tačke gledališta može da postane trajni proces; tad će se negativna osećanja pojavljivati samo povremeno. Baš zato što postaje trajan, ovaj proces pravilnog mišljenja ima moć nad negativnim osećanjima – hvata ih u začetku.

P: Uviđam da mi veliki deo vremena prolazi u negativnom stanju, ne baš određenom, i izgleda da ništa nisam u stanju da tu učinim.

O: Da; međutim, prethodno si morao da shvatiš da je to u celini povezano sa nekom vrstom identifikacije ili fantazije. Kad pronađeš razne manifestacije tog negativnog stanja, možeš sa tim da se boriš, jer se borba odvija u umu. Možeš da odbaciš neke tačke gledišta i prihvatiš druge, pa ćeš ubrzo uvideti razliku.

Ovo je vezano sa jednim veoma krupnim pitanjem, jer smo s jedne tačke gledišta toliko mehanični da ne možemo da učinimo ništa; ali s druge tačke gledišta postoji više stvari koje možemo da počnemo da činimo. U sebi imamo određene mogućnosti, samo ih ne koristimo. Istina je da ne možemo ništa da “učinimo” u smislu da ne možemo da promenimo ono što osećamo u određenom trenutku. To je početak. Moramo da znamo šta je moguće i da počnemo od toga, jer će se tada mogućnost da nešto učinimo, umesto da pustimo da se stvari same odvijaju, postepeno povećati.

Mi ne shvatamo kakva ogromna moć leži u mišljenju. Nisam mislio na moć u filozofskom značenju reči. Moć leži u činjenici da ukoliko o određenim stvarima uvek ispravno mislimo, to možemo da učinimo trajnim – mišljenje će prerasti u trajni stav. Možete da pronađete neke naklonosti prema pogrešnim emocionalnim ispoljavanjima određene vrste. U samom tom trenutku ne možete ništa da učinite, jer ste sposobnost za takvu vrstu reakcije u sebi razvili pogrešnim mišljenjem. Ako, međutim, počnete ispravnim mišljenjem, posle izvesnog vremena razvićete u sebi sposobnost da reagujete drugačije. Treba samo razumeti ovaj metod, I to ga treba razumeti prilično duboko.

Taj metod možete da primenite na mnogo različitih stvari. To je zaista jedina stvar koju možete da učinite. Ništa drugo ne možete da “učinite”. Nema direktnog načina da se borite sa negativnim ispoljavanjima, jer ne možete da ih uhvatite; I nema drugog načina da se one spreče osim da se za njih unapred pripremi. Neće vam, međutim, pomoći prolazni uvid da su ta ispoljavanja pogrešna; uvid mora da bude veoma dubok, jer ćete u sporotnom morati opet da se, kroz jednako teško proceduru, pripremate da sprečite naredno ispoljavanje. Vi ne shvatate koliko mnogo gubite tim spontanim ispoljavanjima negativnog tipa. One čine nemogućim mnoge stvari.

P: Primetio sam da, čak I ako počnem da pravilno razmišljam, čim čujem nekog kako gunđa, počinje imitiranje, I ja počinjem da činim to isto.

O: Činjenica da si počeo da pravilno razmišljaš ništa neće promeniti istog trenutka. Neophodno je da se pravilno misli dugo vremena; tada će doći rezultati – ali ne odjednom. Da bi se stvorili pravilni stavovi, potrebni su meseci i godine. Stvaranjem pravilnih stavova utvrđuješ činjenicu da si zaista ozbiljno odlučio da ne duopustiš negativna ispoljavanja. Mi ne shvatamo koliko njima gubimo. Gubimo baš ono što hoćemo da dobijemo.

Najpre, međutim, moramo da presečemo naviku izražavanja negativnih osećanja. Zato vam je na samom početku, kad ste čuli za posmatranje sebe, objašnjeno da morate da naučita da ne izražavate negativna osećanja. Svi znaju kako da ne pokažu ono što osećaju – ne mislim na izuzetne slučajeve, nego uobičajene situacije. Sva negativnost se zasniva na identifikaciji, fantaziji, I jednoj posebnoj osobini, a to je dopuštanje sebi da se ona izraze. Ti stalno veruješ da ne možeš da ih prekineš, pa ih zato sećaš. Zato se prvo moraš otarasiti te iluzije. Ti možeš da prekineš ispoljavanje negativnih osećanja. Ako kažeš “Ne želim to”, verovaću ti, ali ti neću verovati ako kažeš “Ne mogu”.

Dao sam vam dosta sugestija u vezi s radom na osećanjima, kao na primer da proučavate, borite se sa identifikacijom, sa izražavanjem negativnih osećanja, da o negativnim osećanjima pravilno mislite. To su četiri vežbe. Ako zaista iskoristite sve što vam je dato, ubrzo ćete videti sasvim opipljive rezultate. Prava kontrola emocionalnog centra zahteva pemćenje sebe, zahteva novo stanje svesti, pa je do toga put dug. Zasad moramo da koristimo pomoćne metode. U početku je od svih njih najvažniji pravilan stav.

Ouspensky “Četvrti put”